Na tradicionalnoj izložbi u užičkoj Gradskoj galeriji, prvoj posle pečenja radova, predstavljeni su radovi svih učesnika 10. jubilarne Medjunarodne kolonije umetničke keramike "Zlakusa-Užice 2005".

Kosta Bogdanović - vajar, istoričar umetnosti - Beograd

Dragoljub Varajić - akad. slikar keramičar - Beograd

Ivana Batalo - akad. slikar keramičar - Beograd

Igor Štanglicki - akad. slikar keramičar - Beograd

Dragoslav Krnajski- akad. slikar - vajar - Beograd

Marija Milin - akad. slikar keramičar - Beograd

Aleksandar Vac - akad. slikar keramičar - Beograd

Milovan Dagović - akad. vajar - Užice

Vesna Aćimović Panić - akad. slikar keramičar - Užice

Nikola Petronijević - vajar - Užice

Aleksa Ciganović - arhitekta - Beograd - Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture

Gloria Grati - akad. keramičar - Rumunija

Melinda Labadi - akad. vajar -Rumunija

Barba Štembergar Zupan - keramičar - Slovenija

Niko Zupan - keramičar - Slovenija

Janka Junakova - akad. keramičar - Bugarska

Kristina Baklarova - akad. keramičar - Bugarska

Svetlana Mladenov - istoričar umetnosti - Novi Sad

Sofija Bunardžić - akad. slikar keramičar - Užice

Gosti kolonije

Suzanne Balker - keramičar - Švajcarska

Balker Tim Balk - Švajcarska

Velimir Vukićević - akad. slikar - keramičar - Beograd

Biljana Milenović Stojanović - akad. slikar keramičar - Beograd

Gradska galerija Užice
OSAVREMENJAVANJE JEDNOG
ZABORAVLJENOG ISKUSTVA

1 - 16. novembar 2005.

Izložba radova sa 10. jubilarne
Medjunarodne kolonije umetničke keramike
"Zlakusa-Užice 2005"

Na zgarištu
gde mi beše kuća
procvale ljubičice.
Šokju Ni
(japanska pesnikinja,
monahinja, 1713-1781)

Rad Igora Štanglickog

Oživljavanje i osavremenjavanje zaboravljenih paleo-tehničkih znanja i iskustava našlo je svoju vrlo primetnu aktuelizaciju u novijoj post-modernističkoj kulturi, umetnosti i tehnologiji. Postoje celovite oblasti zaboravljenog i zanemarenog prastarog iskustva, koje se danas sve više ponovo otkriva, kao što je slučaj u graditeljskom iskustvu, gde se na savremen način koriste prirodni materijali i njihova graditeljsko-oblikovna svojstva.

Kosta Bogdanović

Paleo-tehnički principi o kojima se danas zna, ali koja se dovoljno ne koriste, još uvek su aktuelni iz dva osnovna razloga. Neki se koriste zbog njihove vekovne proverenosti o valjanosti, svrsishodnosti i funkcionalne primerenosti, a takođe se kroz njih, što je možda još zanimljivije, otkriva i obnavlja izvanredna inteligencija nekih jednostavno proniknutih znanja. Neka funkcionalno veoma zanimljiva rešenja upućuju na nekadašnju, skoro celokupnu istoriju ljudskog traganja za korisnim i lepim u savršenom sadejstvu čoveka sa prirodom. Razumevanjem i življenjem prirodnih zakona u davnini, čovek od prirode nije uzimao ništa više od onoga koliko mu je bilo potrebno da opstane u saglasju sa prirodom.

Ivana Batalo

Govoriti o Međunarodnoj koloniji umetničke keramike Zlakusa nije moguće, čini se, bez napred pomenutih refleksija na relaciji savremenog tehničko-tehnološkog i umetničkog iskustva prema onome koje je postojalo u prošlosti u oblasti keramičkog materijala i forme.

Veoma značajna okolnost u vezi ove kolonije je samo otkrivanje jednog prastarog zanatskog znanja koje je taloženo još od kamenog doba, posebno od neolita, širom sveta, i koje je pored opštih znanja i tehničko-tehnoloških, kao i lokalno stilskih obeležja, negovano i kroz «male i velike tajne» keramičkog zanata u pojedinim sredinama. Koliko je dragoceno što su keramičari sela Zlakuse sačuvali prastaro iskustvo pravljenja keramičkih posuda objedinjavanjem gline i mlevenog kalcita u jednakim delovima, kao svojevrstan tehnološki i tehnički proces u stvaranju prvoklasnog materijala za upotrebnu keramiku, isto tako je važno i otkrivanje tog iskustva od strane jednog savremenog umetnika-keramičara u ličnosti Sofije Bunardžić, koja je prepoznala mogućnosti osavremenjavanja keramičke forme naslanjajući se na paleo-tehničko iskustvo zlakuskih keramičara.

Sofija Bunardžić

Značaj nastanka međunarodne kolonije koja već deset godina razvija jednu specifičnu koncepciju oblikovanja keramičke umetničke forme, jeste u tome što se program njenog rada zasniva na idejama negovanja zapreminske forme , odnosno one koja, u najvećem broju ostvarenih radova umetnika iz skoro celog sveta za ovih deset godina, ne napušta osnovni zapreminski oblik umetničke keramike, baš onaj koji je, kao podsticaj, potekao iz funkcionalne keramike zlakuskih keramičara.

Dela nastala u ovoj koloniji najvećim delom čine defunkcionalne skulptovane posude, koje svojstva zapremine prepuštaju skulptorsko-dekorativnim obeležjima savremene keramičke forme.

Nikola Petronijević

Druga specifičnost u prepoznavanju keramičkog materijala u fundusu ove kolonije jesu neka stilska obeležja koja su donesena iz različitih sredina iz kojih su dolazili pojedini umetnici, kao učesnici kolonije Zlakusa . Koliko god su skulptorski zapreminske keramičke forme «opšte mesto» u ovoj programskoj orijentaciji ostvarenih dela, u njima se, za znalca ove problematike, lako nameću kako individualni prikazi problemu umetnički interpretirane keramike, tako i izvesna kulturna obeležja nacionalnih keramičkih «škola» u delima pojedinih autora. Tako se, na primer, lako mogu prepoznati elementi japanske, afričke, balkanske i keramičke tradicije drugih podneblja, kao obeležja tradicionalnih kultura. Treći činilac specifičnosti keramičkog materijala koji se nalazi u fundusu kolonije Zlakusa jeste relativno ujednačeni format ostvarenih dela. Sve to daje jednu zaista jedinstvenu koncepciju čije ovde pomenute specifičnosti u odnosu na druge kolonije koje u Srbiji neguju keramičku formu (Kikinda, Arandjelovac) čine posebnu celinu, koju je u punom doživljaju moguće sagledati jedino u profesionalno odgovarajućem muzejsko-galerijskom prostoru - kao stalnu postavku.

Niko Zupan

U tom smislu, i u ovom trenutku, možda je najvažnije pitanje stalnog i profesionalno obavljenog smeštaja materijala koji je u ovoj koloniji stvaran tokom poslednjih deset godina, imajući u vidu dinamiku stalnog povećavanja fundusa, kao posledicu aktivnog delovanja budućih saziva kolonije i novonastalog materijala.

Strateški gledano, prema sada stvorenom materijalu, fundus ovog keramičkog materijala već sada jeste baza za stvaranje jednog značajnog kulturno istorijskog centra u ovom delu Balkana i Evrope, sa posebnim naglaskom na evidentnu i autentičnu vezu osavremenjavanja jednog prastarog paleo-tehničkog iskustva rada sa glinom na temeljima sačuvanog iskustva zlakuskih keramičara.

Velimir Vukićević

U jednom dobro osmišljenom projektu Muzej umetničke keramike , koji bi prezentovao javnosti svojevrstan vid osavremenjenog iskustva davnih kultura na našem tlu, koje je u ovoj vrsti i dometima rada jedinstven u Evropi, bio bi prvorazredna dobrobit savremeno shvaćenog multikulturalizma.

Uz sve čestitke i podršku da ovaj keramički materijal bude dostojno prezentovan i javno predstavljen i dostupan javnosti kroz jednu ovakvu instituciju, verujem da postojeći fundus zaslužuje svoju profesionalnu javnu i trajnu prezentaciju.

Tekst: Kosta Bogdanović