RADOVI
SA SEDME MEĐUNARODNE KOLONIJE UMETNIČKE KERAMIKE
"ZLAKUSA 2002"


Izabela Borges


Cvetan Donkovski


Cvetanka Tankova


Eugenio Coelho


Dejan Prendić


Leposava
Milošević-Sibinović


Fernando da Silva


Ljiljana
Mirković-Paranjpe


Constantin Papadopol


Ljiljana Stojanović


Nikola Vukosavljević


Nina
Ivanova-Donkovski


Sofija Bunardžić


Milorad Stupovski


Kristina Bogdanov


Klaudia Kosta


Ljiljana Antić


Nikita Fedot

 

Sedma Međunarodna kolonija umetničke keramike
"Zlakusa 2002"

UMETNOST OŽIVELA ZANAT

U selu Zlakusa kod Užica od 8. do 18. avgusta 2002. održana je sedma Međunarodna kolonija umetničke keramike na kojoj je učestvovalo 23 umetnika iz 4 zemlje. O značaju ove jedinstvene kolonije u našoj zemlji najbolje govori podatak da je Ministarstvo kulture Srbije ove godine finansiralo svega 17 umetničkih kolonija, od 70 koje su podnele zahtev, a ukupno je registrovanih kolonija preko 200. Kolonija u Zlakusi je i ove godine u tom malom krugu "priznatih".

____________________________________________________

Po čemu je značajna ova kolonija? Ona predstavlja umetnički izraz starog grnčarskog zanata čija tradicija u selu Zlakusi seže unazad preko 300 godina, a tehnološki proces izrade keramike sličan je onome u praistoriji. Ovaj stari zanat za izradu posuđa u domaćinstvu (lonci, sačevi, đuvečare) do pre nekoliko godina bio je pred gašenjem. Njime se bavilo samo nekoliko starih majstora koji su čuvali tajnu izrade veoma kvalitetnih i postojanih upotrebnih predmeta.

Shvativši vrednost i kulturno bogatstvo takvog načina izrade keramike, akademski slikar-keramičar Sofija Bunardžić, autorskim projektom "Keramika Zlakusa" osmislila je načine da se stari zanat sačuva, a umetnost obogati novom tehnikom, do tada nepoznatom u savremenoj umetničkoj keramici.


Pripreme za pečenje keramičkih predmeta

Tako je nastala Međunarodna kolonija umetničke keramike "Zlakusa", svestrano podržana od ministarstava za kulturu i za nauku i tehnologiju, kao i od uglednih naučnih i umetničkih institucija u Srbiji. Za ovih sedam godina kroz koloniju je prošlo 125 umetnika iz 10 zemalja (Japan, Italija, Švajcarska, Portugalija, Austrija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Jugoslavija). Svake godine u koloniji boravi i jedan poznati likovni kritičar, ove je bio Nikola Kusovac iz Narodnog muzeja Beograd.

Projektom "Keramika Zlakusa" sačuvano je i obogaćeno prožimanje između tradicionalnog grnčarstva, jedinstvenog po materijalu i metodu rada, i savremenih tendencija u umetničkoj keramici. Poraslo je interesovanje mladih ljudi za ovaj zanat, tako da sada u selu ima oko 20 majstora-grnčara koji se uveliko bave ovim zanatom, a još toliko počinje intenzivnije da uči i izrađuje upotrebne predmete od keramike. Zahvaljujući medijskoj podršci ovom projektu sada grnčarski predmeti imaju bolju tržišnu prođu, a njihova cena se kreće od prosečnih 500 dinara za manje predmete, do 3000 dinara za velike lonce. O ukusu pasulja ili kupusa s mesom, skuvanih u ovim zemljanim loncima, ne treba pričati - to se zaista mora probati!

UMETNIČKA TEHNIKA ZLAKUSA

Tehnika Zlakusa u umetničkoj obradi keramike doživela je afirmaciju i sve je više umetnika koji rade u ovoj tehnici. Kada svoje radove predaju na žirirane izložbe u zemlji ili inostranstvu, kao tehniku izrade navode priznati i prepoznatljivi naziv: tehnika Zlakusa.

U međuvremenu radovi sa ove kolonije krenuli su po izložbama u zemlji i inostranstvu, a redovno se izlažu i na poznatim svetskim izložbama keramike. Brojni su umetnici koji su svoje radove nastale u koloniji Zlakusa izlagali na samostalnim ili kolektivnim izložbama, a pojedini su dobili zapažene nagrade.

O koloniji je snimljeno više radio i televizijskih emisija i dokumentarnih filmova. Film "Dah" Dejana Petrovića, studenta TV režije na Akademiji "Braća Karić", nagrađen je 2001. godine "Zlatnim vitezom" na 10. filmskom festivalu slovenskih naroda u ruskom gradu Tambovu. U filmu, stari grnčarski zanat prikazuju mladi majstor i njegova supruga, koji se ovim zanatom bave zahvaljujući projektu "Keramika Zlakusa".

TAJNA MAJSTORA

"Tajna je u kvalitetu materijala i načinu obrade, tako da se dobijaju čvrsti, vatrostalni i dugotrajni predmeti", objašnjava majstor-grnčar Milojko Nikitović, u čijem su domaćinstvu umetnici radili ove godine. "Ovde u Zlakusi sve nas je više koji se bavimo ovim zanatom jer je postao popularan i unosan", dodaje majstor Nikita.

"Meni je najveća nagrada to što je umetnost sačuvala jedan stari zanat, po čemu smo i u etnološkom i u umetničkom smislu prepoznatljivi u svetu", ističe autor projekta "Keramika Zlakusa" Sofija BunardzicSofija Bunardžić. Vredelo je istrajati na afirmaciji početne ideje, jer sada je ovo kolonija sa renomeom, na koju rado dolaze umetnici i iz zemlje i iz inostranstva. Ove godine bilo ih je 23, od toga četvoro je radilo u umetničkoj radionici za umetničku obradu topljenog stakla, vlasnika Velimira Tošanića, u selu Tripkova.

Pored rada u koloniji, umetnici su posetili Zlatibor i Sirogojno i kolege filmske umetnike na Filmskoj koloniji na Zlatiboru, koju svakog leta organizuje producentska kuća "Fiks fokus".


Pečenje keramičkih predmeta na otvorenoj vatri

A po ustaljenom običaju, 17. avgusta popodne, obavljeno je pečenje manjih keramičkih predmeta nastalih prethodnih dana. Tako umetnici stiču uvid u celokupni proces izrade predmeta ovom tehnikom, a ponesu i po jedan-dva predmeta sa sobom. U septembru je pečenje velikih formi, a u novembru je već tradicionalna izložba radova u Gradskoj galeriji u Užicu. Zatim slede domaće i strane izložbe na kojima se redovno izlažu i umetnički predmeti nastali u koloniji Zlakusa.

PREPOZNATLJIVA VREDNOST

Na ovogodišnjoj koloniji u Zlakusi radilo je i četvoro umetnika iz Portugalije. Eugenio Coelho je izuzetno zadovoljan organizacijom i uslovima za rad. Fernando Silva ima Umetničku školu u Sintri, pa će mu ovo biti novo iskustvo koje ce preneti svojim učenicima. Izabela Borges oduševljena je lepotom ovog kraja, a Claudija Costa naglašava da se u Portugaliji zna za Zlakusu i da vlada interesovanje za upoznavanje ove specificne tehnike, pogotovu što je i u ovoj zemlji sačuvan sličan način obrade keramike.


Nove istraživačke i izražajne mogućnosti:
učesnici VII Međunarodne kolonije umetničke keramike
"Zlakusa 2002"

"Ovu koloniju treba sačuvati, jer autentičnom vrednošću predstavlja našu zemlju u svetu, kaže Leposava Milošević-Sibinović, akademski vajar iz Beograda. Ovde je tradicija vešto i talentovano ukomponovana u savremeni umetnički izraz, a to je odlika osobenih kultura koje su sačuvale takve vrednosti i po njima se prepoznaju i izvan svojih nacionalnih granica.


Umetnici u radionici

Mlada umetnica Kristina Bogdanov ovog juna dimplomirala je na Fakultetu primenjene umetnosti - odsek keramika, u klasi profesora Velimira Vukićevića. I, kako kaže, imala je čast da ona bude taj student koji sa završne godine dolazi na koloniju u Zlakusu. Ova umetnička tehnika privlači i mlade umetnike i postala je nacionalni znak, a to jednoj tehnici, iznikloj na iskustvima tradicionalnog zanata, daje budućnost.


Sofija Bunardžić pred postavljanje izložbe sa
Kolonije "Zlakusa" u Gradskoj galeriji u Užicu

A budućnost keramike Zlakusa, izvesna je, bar u dogledno vreme. Pored sve većeg interesovanja novih zanatlija, u Zlakusi radi i Umetnička škola Sofije Bunardžić, u kojoj polaznici školskog uzrasta uče oblikovanje predmeta ovom tehnikom. Umetnost je udahnula novi život starom zanatu, a sebi dala primamljive istraživačke i izražajne mogućnosti. I poklonike ne samo u zemlji čiju nacionalnu kulturu bogati, već i daleko preko granica, postajući prepoznatljiva umetnička vrednost pod nazivom tehnika Zlakusa.