Uvod u projekat
Eksperimentalna arheologija
- Tradicionalne proizvodnje keramike

Mila Popović-Živančević, muzejski savetnik-konzervator,
rukovodilac DIJANA centra
Vesna Svoboda, saradnik DIJANA Centra

lskustva proistekla iz učešća u dve radionice: jedne umetničke keramičke i jedne eksperimentalne arheološke, podstakla su u meni razmišljanja o mogućnosti rekonstrukcije tehnika i tehnologija arheološke i etnološke keramike, u cilju očuvanja i promovisanja kulturne baštine, kao i stvaranja najdirektnije spone tradicije sa savremenim keramičkim izrazom. Pored toga, ona su i dobri primeri, koji idu u prilog pokretanju projekta "Eksperimentalna arheologija - Tradicionalne proizvodnje keramike".

Radionica u Zlakusi

Prvo iskustvo koje je iniciralo ova razmišljanja, nastalo je u Medjunarodnoj koloniji umetničke keramike "Zlakusa 98". Zlakusa, selo nadomak Užica, poznato je po grnčariji izuzetnog kvaliteta, autentične tehnologije i tehnike izrade (rad na ručnom vitlu, sa masom sastavljenom od autohtone crvene gline i mlevenog kalcita, u odnosu 1:1, pečenja keramike na otvorenoj vatri, na temperaturi izmedju 650 -750 C). Ovakav način rada Zlakuskih grnčara kontinuirano opstaje već 300 godina.

Bogatstvo i kulturnu vrednost ove etnološke keramike osetila je, vizionarski, akademski keramičar Sofija Bunardžić. Osnovala je, 1996. godine, Medjunarodnu koloniju umetničke keramike u Zlakusi, kao deo opsežnog etnološkog projekta zaštite ove praistorijske keramičke tehnike i Zlakuskih grnčara.

Kolonija je od tada okupila, kroz osam saziva, oko 200 umetnika iz zemlje i sveta, a broj grnčara u Zlakusi se svake godine povećava.
Neposredan rad ovih umetnika sa grnčarima i stvaranje savremenih keramičkih formi na način ove autentične grnčarske tehnike u duhu pramajstora, najdirektnije utiče na očuvanje i širenje naše kulturne baštine.

(DIJANA, Centar za preventivnu zaštitu - Narodni muzej Beograd,
Broj 9, 2003/2004, s. 121)