Prekrasno je ovo mesto, gostoprimstvo i druženje takodje, sve je odlično na ovom simpozijumu. Drugačiji je način rada, glina i same forme koje nastaju od nje, tako da je sve to veliko iskustvo za mene.

Ja sam vajar i najčešće radim u kamenu, u mermeru. On je hladan, a sada sam se sreo sa glinom koja je topao materijal. I jedva čekao da vidim šta će to vatra dodati na kraju, posebno jer je to pečenje tradicionalno za Zlakusu.

Ja sam i prošle godine učestvovala u koloniji keramike u Zlakusi, ali mi je ovaj dogadjaj ponovo bio nesvakidašnji. Bila sam zainteresovana da vidim šta drugi umetnici rade i stekla sam divne utiske, jer je ovo zaista nešto posebno za sve koji vredno rade i žele da napreduju u poslu.

Tri manja rada koja sam imala uspešno su izvadjena iz vatre, a volela bih da vidim najveće radove posle pečenja, ali na žalost ne mogu ponovo doći krajem septembra, tako da ću ih videti na fotografijama.

Kada sam se pripremala za put zaista nisam znala šta da očekujem, niti sam mogla da zamislim kako će to izgledati, jer nikada nisam bila na Balkanu. Toplinu ovdašnjih ljudi osetila sam već na aerodromu u Beogradu, gde nas je dočekao Velja Vukićević. I to je bio izuzetan početak.

Nastavak puta bio je nezaboravan, planine, kuće, sela...

Stali smo da popijemo kafu kod jezera i sve to je bilo magično. Dolaskom ovamo veoma sam bila zainteresovana da vidim tradicionalni način izrade keramike i to je bilo neobično iskustvo. Da vidim kako se radi, a zatim i sama stvorim nešto na taj način. Ma koliko pomno posmatrala morali su opet da mi pokažu kako da počnem i radim pravilno. Ja takodje radim na točku, ali električnom i svakodnevno pravim mnogo keramike, ali sada sam morala da usporim jer je ovaj način rada dosta sporiji i pruža mogućnost da se zaista razmišlja o predmetu koji se stvara. Uvek se razmišlja, ali ovde ima više vremena.

Dobro je i što smo svi počeli sa istog nivoa. I bilo je zaista interesantno posmatrati kako drugi rade, šta stvaraju, kako koriste točak i materijal. Jer ja od kompletnog procesa najviše volim upravo vrtenje na točku.

Mislim da je sve ovo što Sofija radi potpuno jedinstveno. Za kratko vreme uspela je da obnovi stari zanat, dostojanstvo i značaj lokalnih majstora i mislim da je zajednici dala divan doprinos, posebno što mladi ljudi počinju da rade na stari način i ne osećaju se inferiorno zbog toga.

O STAROJ KUĆI LUKE ŠUNJEVARIĆA
Mislim da je izuzetno dobra ideja da u toj staroj kući bude centar keramičke kolonije. Samo područje je kao raj. Kuća je na vrhu sela, smeštena u ravnici, ali ima i brdo u pozadini, tako da je to vrlo moćno i kreativno mesto za umetnike.

O "KERAMIČKOJ REVIJI"
Pisaću u "Keramičkoj reviji" o načinu rada i majstoru Luki od onog trenutka kada nam je pokazivao kako se radi. Svaki segment rada biće potkrepljen fotografijama i razmatran iz raznih uglova, jer sam o tome razgovarala i sa učesnicima kolonije. Sigurna sam da će sve to biti vrlo interesantno umetnicima u Engleskoj.

Mi u Izmiru takodje organizujemo keramičku koloniju koja traje 20 dana. U ovoj koloniji mi se veoma dopalo i iznenadjujuće je koliko su ljudi otvoreni, srdačni. Za deset dana sklopio sam takva prijateljstva iako ja nisam znao srpski, a oni turski ili nemački. Iznenadjujuće je koliko se kreativnog uradilo i ideja rodilo, trebaće dosta vremena da se sve ostvare kada se vratim u Tursku.

Bio sam na sedam medjunarodnih kolonija, u Makedoniji, Italiji, Izmiru naravno, u Grčkoj, Slovačkoj, Češkoj i Nemačkoj.

Ovo je moj drugi dolazak u Srbiju. I ponovo sam uživao. Simpozijum keramike pružio mi je divne mogućnosti ne samo da upoznam novu keramičku tehniku već i vrsne umetnike. Da prisustvujem njihovom stvaranju i da puno razgovaramo o tom kreativnom procesu.

Došao sam ovde bez mnogo očekivanja i to je bila dodatna prednost - da se pomerite iz uobičajenog okruženja i čistih misli pustite mašti na volju. Tako sam stvorio stvari o kojima nikada nisam razmišljao.

Prihvatio sam poziv jer su mi kolege, koje su prethodnih godina boravile ovde, rekli da je kolonija jedinstvena, što se potvrdilo već nakon dva-tri dana mog boravka ovde. I čini mi se da su ovi dani bili kao treptaj. Toliko je sve to lepo, moćno, kreativno.

Koncept ove kolonije nije kao u Arandjelovcu ili Resenu, ovo je zaista nešto što iznenadjuje, jer nije u tom klasičnom odnosu sa muzejima ili galerijama, vec se nalazi u jednom ambijentu koji je izuzetan.

Izuzetan je po svemu. On je internacionalan, ali smo se svi nekim čulima osetili. To je i zahvaljujući organizatoru koji je nekim svojim iskustvom, sluhom i senzibilitetom ovu koloniju gradio, ali zahvaljujuci i divnim domaćinima kod kojih se stanuje u jednom bajkovitom ambijentu.

O NAČINU RADA
S obzirom da tu grnčariju i narodnu umetnost pratim i imam dobru zbirku ja sam sve to još ranije, kao student, iz literature upoznao. Ali jedno je znati princip rada na ovom točku, a drugo je raditi. On je skoro dijametralan našim ranijim pristupima kad je u pitanju točak i materijal. Ali u krajnjem slučaju ruke su tu i to je kao u muzici - što više sviraš to je čulnije i bolje. I vatra je u keramici bitan element, ona može da bude blagorodna, da nagradi, da se usaglasi sa umetnicima i njihovim radom.

Kompletan utisak je da ovaj divni ambijent pomalo deluje mitski, kad se poveže sa radom. Pa to kopanje gline u pećini, sve to zaokružuje impresiju, i ja evo držim u ruci jabuku da mi smiri tu ekspresiju koje je za jedan dan možda i previše.

Niko od nas nije imao kontakta sa glinom i tehnikom rada, tako da to za sve nas predstavlja veliki izazov. I zato smo mnogo vredni, jer nećemo imati prilike da u našim ateljeima radimo na ovaj način i što se tiče količine radova.

Radim drugačije jer se prilagodjavam materijalu, ali mislim da celokupan ambijent utiče na stvaranje drugačijeg razmišljanja. Sama priroda koja je potpuno bujna i novi doživljaji sigurno se reflektuju kroz radove.

Moja očekivanja su ispunjena, prijatna je atmosfera, glina je krajnje iznenadjujuća,a ni način rada nije uobičajen. Prvog dana je bilo upoznavanje sa radom, ali je vrlo brzo savladan.

Bavim se keramikom dugi niz godina, počela sam i pre Fakulteta.

Izuzetno sam zadovoljna i ovom, devetom kolonijom u Zlakusi. Moje je zadovoljstvo utoliko veće što i učesnici odavde nose samo lepe uspomene i vredne ocene za organizaciju kolonije i njen značaj.

To obavezuje da desetu, jubilarnu koloniju, organizujemo u znaku našeg prepoznatljivog gostoprimstva, zatim visokih umetničkih vrednosti koje garantuju poznata imena savremene keramike, ali i zadovoljstva što se jedna ideja o očuvanju i obnovi tradicije potvrdila na najbolji način.